Putujući po Japanu, posebno po centralnoj regiji, u kom god kraju da se zadesimo uživajući u prirodnim lepotama, pronađemo i deo istorije za kompletan ugođaj. Japan ima tužnu sudbinu teških požara i ratnih razaranja, pa iako je nacija duge tradicije i postojanja, malo je očuvanih istorijskih spomenika i građevina. Zato ne propuštamo priliku kad se u komšiluku pojave neka preživela utvrđenja i zamkovi.
Na povratku iz Hakone regije, put nas je vodio preko primorskog grada Odawara. Bez nekih posebnih zanimljivosti naselje je čvor presedanja vozova. Ali kada smo se već zatekli, zastali smo tog popodneva da posetimo zamak, čuven po svojoj neosvojivosti.
Odawara zamak (小田原城) datira iz ranog perioda građenja utvrđenja, početkom 15. veka, kada je njihova namena bila strogo odbrambena. Zato je utvrđenje smešteno na brdu, opasano kanalima i strmim bedemima. Od Kamakura do Edo perioda ovo utvrđenje je obezbeđivalo nesalomivu zaštitu svom klanu, i bilo okosnica mnogih bitaka. Pao je nakon tri meseca opsade i predat prvom shogunu Edo perioda Tokugawa Ieyatsu. Nakon temeljne obnove i proširivanja sledbenici klana su ga koristili do Meiji reforme, na kraju 19. veka. Tada je, kao posledica naredbe da se poruše stari feudalni sibmoli, stradao i ovaj zamak.
Današnja rekonstrukcija kule nije baš istorijski tačna, uzimali su se u obzir i turistički atraktivni sadržaji, pa je dodat vidikovac i neki zabavni detalji. Pet spratova je iskorišćeno za prikaze muzejskih eksponata oružja, oklopa, kao i fotografije i opise svih značajnijih utvrđenja Japana. Fotografisanje nije bilo dozvoljeno, ali smo izučili mali kurs ratovanja i razvoja japanskih zamkova. U dvorištu smo uživali u prvom cvetanju ume šljive.
Baš nekako pravim redom, sledeće putovanje u Nagano regiju, približilo nas je veoma zanimljivom, autentičnom zamku. U dolini pored masiva Japanskih Alpa nalazi se gradić Matsumoto (松本). Značajan je kao transportni čvor za sve planinarske avanture obližnjim planinama, ali na prvom mestu po čuvenom bajkovitom zamku.
Matsumotojo (松本城) spada u grupu hirajiro utvrđenja, koja su građena na ravnom terenu, a ne u brdima. Jedan je od najkompletnijih zamaka, jedinstven po kuli kojoj su pripojeni stražara i vidikovac. Neobična tamna boja drvene kontrukcije, celokupna struktura i oblici, u kombinaciji sa svetlim detaljima svrstava ga u jedan od najlepših zamaka Japana. Tome značajno doprinosi i pejzaž, uokviren snežnim planinama Japanskih Alpa.
Širim prostorom zamka dominira visoka kula, koja se vidi iz svih delova parka. Spoljašnji deo je odvojen vodenim kanalima i moćnim kapijama, a unutrašnji je uobičen u park sa ostacima nekadašnjeg utvrđenja i očuvanim objektima.
Kao i većinu zamaka i ovaj su naseljavali različiti klanovi i feudalni vladari. Zlu sudbinu Meiji reforme izbegao je zahvaljujući apelu uticajnih ličnosti grada kojima se pridružilo i celokupno stanovništvo, pa je zamak prešao u gradsku upravu. Tako danas, za razliku od uobičajenih zidanih rekonstrukcija, možemo da uživamo u originalnom zamku, očuvanim drvenim strukturama i enterijeru.
To jeste posebno iskustvo. Tamno drvo dominira i unutrašnjim prostorom. Malobrojni otvori za bacanje kamenja na napadače ili uzani prozori za strelce ne obezbećuju mnogo svetla, pa je atmosfera dramatično mračna. Verujem da su Japanci u prošlim vekovima bili sitni i okretni, ali je neshvatljivo kako su uspevali da se mimoilaze u teškim oklopima, trčeći kroz tesne koridore među potpornim stubovima. Još je teže shvatiti kako su se peli i silazili strmim stepenicama, zastrašujućeg nagiba i jako velike visinske razlike među stepenicima... Japanac je to...
Zanimljiv dodatak glavnoj strukturi zamka je jednospratni paviljon, bez vojne namene. To je soba za posmatranje meseca, tsukimi yagura (月見 櫓) i korišćena je u mirnim vremenima za uživanje u noćima meseca. Sa tri strane je okićen velikim otvorima, pa najviše liči na natkrivenu terasu.
Kada se posmatra spolja, zamak ima pet spratova. Ipak, tu je i jedan sakriveni, niže visine, bez prozora, nazvan tamna soba. Bio je tajna za osvajače i služio je kao najbolje skrovište vojnicima. Smešten je na trećem nivou. Iznad je sprat koji je korišćen za stanovanje vladara u ratnim uslovima. Sledi prostor za taktička okupljanja vojskovođa i vidikovac, na vrhu.
Matsumoto zamak je jedan od najznačajnijih i najlepših, Japanci su ponosni na njega i proglašen je nacionalnim blagom. To što je autentičan čini ga pravom malom razglednicom istorije.
